VLAST GOSPODARI MEDIJSKOM SCENOM

Država nije obezbedila mogućnost da se preko projekata mediji takmiče za iole bolji materijalni status, kakav je slučaj u Srbiji,

Koliko je lokalnih medija u Crnoj Gori? Kakva je njihova struktura? Posebno – kakav je njihov društveni i finansijski položaj? Proporcionalno tome, kakav je status i položaj medijskih radnika? Ima li i koliko „ljubavi“ između lokalnih medija i lokalnih političkih struktura, odnosno lokalnih vlasti? Šta je i kakav je proizvod tih medija? Koliko je stepen profesionalizma ugrađen u te proizvode? Kako se i koliko lokalna medijska scena (ne)vidi u okruženju?

SAGOVORNICI

Naravno da se sa dva-tri razgovora i isto toliko medijskih aktera, ne može „ući“ u srž spektra pobrojanih pitanja lokalnog novinarstva bilo koje zajednice, regije, zemlje…, ali se na osnovu prikupljenih informacija donekle mogu prepoznati neki osnovni problemi medijske sfere i njenih aktera.

U ovom  kontekstu treba posmatrati impresije koje su učesnici Medijske mreže iz Srbije i Severne Makedonije i sa Kosova poneli posle razgovora sa kolegama nekoliko lokalnih medija iz Crne Gore.

Naši sagovornici, u ovo slučaju- izvori informacija, bili su: najpre Zejnel  Katana, dugogodišnji dopisnik nemačkog Radija Deutsche Welle sa krajnjeg juga Crne Gore, potom glodur Radija Ulcilnj i na kraju nekoliko kolega Radio televizije  Herceg Novi. Teme su bile utoliko kompleksnije imajući u vidu da u Crnoj Gori žive: Crnogorci, Srbi, Bošnjaci, Albanci, Muslimani, Romi, Hrvati… (vidi antrfile) i da svi oni učestvuju u stvaranju opšte medijske slike, što je u javnom interesu građana Crne Gore.

MEDIJSKA SLIKA

Crna Gora ima javni servis Radio televiziju Crne Gore i nekoliko lokalnih televizija različitih političkih opcija i vlasnika. Tu su takođe četiri dnevna lista koji takođe pripadaju različitim političkim opcijama i 23 lokalna radio stanica u isto toliko crnogorskih opština.

Sve lokalne radio stanice funkcionišu kao Informativni centri i apsolutno su pod kontrolom lokalne vlasti. U većim gradovima tipa Podgorica, Nikšić, Budva, Kotor, Bijelo Polje, Pljevlja… ima takođe nekoliko privatnih radio stanica.

Naravno i u crnogorskom medijskom prostoru najviše je web portala. Naši sagovornici nisu znali njihov približan broj, ali su procenili da ih ima oko 150, da svakoga dana ima novi i da postaju sve uticajniji na formiranju medijske slike u Crnoj Gori.

DRUŠTVENI I FINANSIJSKI POLOŽAJ

Svi lokalni mediji, čiji su osnivači lokalne vlasti, organizovani su kao Informativni centri i pod strogom su kontrolom lokalnih političkih struktura.

No, u najvećem broju slučajeva njihova, sredstva koja dobijaju od lokalnih samouprava skoro da su minimalna, pa su mediji bukvalno upućeni da na tržištu grade svoj status. Istovremeno država nije obezbedila mogućnost da se preko projekata mediji takmiče za bolji materijalni status, kao što je to slučaj u Srbiji. Malu projektnu podršku medijima pružaju nekoliko velikih nevladinih organizacija, neke međunarodne organizacije i OEBS.

Sa urednicom TV Budva

COPY-PASTE  NOVINARI

U situaciji opšte besparice lokalni mediji se dovijaju pomoću štapa i kanapa, pa novinari najčešće žive u uslovima ispod linije dostojanstva. Takva situacija je dovela do toga da se novinarstvom sve više bave neškolovani i neobrazovani, pa u takvoj situaciji se ne može tražiti ni profesionalizam u  njihovom odnosu prema poslu i zadacima.

U nedostatku bilo kakvog oblika motivacije, tipa bolji veći lični dohodak, bolji opšti standard i pojedinaca i redakcija, edukacije i slično, novinari su prihvatili ono što im je ostalo – da duboko urone u „tajne“ copy-paste  novinarstva.

ŠTA I KOLIKO MEDIJI PROIZVODE?

U takvoj situaciji medijski proizvodi najčešće u maloj meri odgovaraju stvarnosti, odnosno u maloj meri odražavaju javni interes kako u lokalnm samoupravama, tako i državi u celini. Novinarski načini izražavanja najčešće su vesti, izveštaji, izjave funkcionera i informacije sa press konferencija lokalne vlsti ili političkih stranaka.

Sa malim, skoro neznatnim izuzetkom mediji su zaboravili na osvrt, belešku, komentar, na analitičko i istraživačko novinarstvo.

OPŠTI UTISAK

Novinari gosti iz Srbije, Severne Makedonije i sa Kosova, nisu bili iznenađeni ovakvom slikom medijske scene u Crnoj Gori, kao i odnosima na liniji vlast –  mediji i novinari – mediji. Manje više, takva slika je i u okruženju što znači da jedni na druge ličimo kao jaje jajetu

Čini se samo da je novinarima i medijima posebno u Srbiji, položaj lakši, s obzirom da imaju 12 konkursa za projektno sufinansiranje, za 12 oblasti života koje svake godine raspisuje nadležno Ministarstvo kulture i informisanja. Po tom osnovu srpskim lokalnim medijima je, u 2021. godini dodeljeno čak 310 miliona dinara, odnosno 2,6 miliona evra za realizaciju njihovih projekata.

Utoliko je položaj crnogorskih lokalnih medija teži.

R.Irić

ANTRFILE

Na poslednjem popisu 2011. godine, Crna Gora je imala 620.000 stanovnika. Od tog broja Crnogoraca je bilo44,9 %, Srba 29,7, Bošnjaka 8,6, Albanaca 4,9, Muslimana 3,3, Roma 1,0 i Hrvata 0,9 odsto.