Ohrid se spominje već u 3. veku p.n.e. Antički se zvao Lihnidos, a jezero Lihnidsko, što znači Belo Jezero.
Putovanje koje je započelo, u jutarnjim časovima, posetom Kumanova i Gornjeg Nsagoričana, nastavlja se ka Ohridu. Nije mi prvi put da dolazim u ovaj grad, ali sada je nekako drugačije, sa jasnim ciljem da se lepote ovog grada predstave svetu. Nije lak zadatak. Grad, satkan od kulture, tradicije, koji vraća u neka prošla vremena, nije lako opisati, a da sve stane u jedan tekst, ma koliki on bio.
Sunce, ljubazni domaćini i lepota Ohrida, vide se odmah po dolasku. Mnogo je istorije, mnogo bogomolja i starih, prelepih građevina stalo na ovaj mali prostor, ali ono što me je posebno impresioniralo je radionica za proizvodnju papira. Jedinstvena na ovim prostorima. Radionica „Sveti Kliment Ohridski“ postoji od 2002. godine. Smeštena je u starom delu Ohrida, a papir se proizvodi starom kinskom tehnikom iz 2.veka pre nove ere. Pored proizvodnje papira, koju posetioci mogu videti, u ovoj radionici se nalazi i Gutembergova štamparija, koja štampa na ručno proizvedenom papiru.
Gutembergova štamparija u Ohridu
Sa posebnom pažnjom pratim kako se sitni komadići drveta pretvaraju u smesu, koju vešte ruke majstora, metalnom mrežicom vade i stavljaju da se osuši. Delimično osušen papir nastavlja da se suši prićvršćen štipaljkama, a kasnije ide u presu na finalnu obradu.
Papir, u raznim bojama, sa različitim dodacima, čeka da bude odštampan ili da ga neko od turista ponese za uspomenu ili poklon.
“Posedujemo originalnu kolekciju od preko 30.000 čeličnih slova različitih fontova, ali za naše posetioce koristimo klišee sa motivima Ohrida, Makedonije i naše istorije. Kliše se pravi od cinka, bronze i polimera. Papir se pravi metodom koja datira iz II veka pre nove ere, iz Kine, tzv. metodom osinjaka. Originalnost ove metode papiru daje jedinstvenost i vrednost. Izrađuje se vertikalnim sečenjem unutrašnjosti drveta na tanke vlasi (60-80 mikrona), pod specijalnim uglom. Ugao sečenja individualan je i različit je za svako drvo, razlikuje se po prirodnosti linija i starosti drveta. Koristimo različite vrste drveta, ali najkvalitetniji papir je od drveta trešnje.
Ove tanke vlasi stoje u vodi obično u period od 23-31 dana, u zavisnosti od vrste drveta i čvrstine, potom se prirodno kombinuju, identično ispletene kao u osinjaku. Pletenje je prirodno, bez korišćenja bilo kakve hemije, lepka, smole ili drugih spustanci. Pripremljena materija se drži u specijalnim drvenim činijama, sa specijalnom metalnom rešetkom koja zadržava materiju na površini.
Oblik papira zavisi od oblika rešetke, a mi ovde imamo 4 oblika. Koristimo razne oblike filca: pamuk, konoplja, trska bambusa itd. Papir mora biti ispresovan, a presovanje se vrši u specijanim presama između dve drvene ravni, posle čega se nosi na sušenje. Sušenje je prirodno i traje do dva dana.
Pripremljem papir je spreman da se po njemu piše, crta ili štampa. Za dekoraciju papira koriste se prirodni aditivi: sušeno cveće, sušeno lišće, kukuruzna svila, parčići drveta.. Za bojenje se koriste prirodne boje iz ekstrakta cveća i lišća. Postoje 4 osnovne boje, a mešanjem se dobija 16 nijansi”
Gutenbergova presa, izradjena 1937. Godine u Austriji. Autentična presa nalazu se u Majncu. Druga takva presa se nalazi u Sloveniji.
Miroslavljevo Jevanđelje
Upravo u toj radionici, u kojoj se i ručno proizvodi papir i prodaje, nastaju mnoge grafike, odnosno replike crkvenih knjiga, rukopisa iz srednjeg veka, prikazi svetitelja i kopije ikona.
Štampaju se i motivi starog Ohrida.
Iz ove prelepe radionice, poneli smo Miroslavljevo Jevanđelje, na ručno rađenom papiru i štampano na originalnoj gutembergovoj štampariji.
Suzana Popović
Ohrid – pravi biser severne Makedonije
Nije mi bila prva poseta. Ali Ohrid je zaista grad u kojem će vam se više svideti što ga više budete posećivali. Slično je bilo i ovog juna. Leto je svojom toplinom ostavljalo prostor za svežinu duše koju Ohrid nudi sadržajem koji nudi.
Prekrasne plaže svuda, restorani oko obale sa ukusnom hranom, šetalište pored starog grada koje blista od zlata i srebra, samo su neke od karakteristika ovog mesta. Ne kaže se da ste bili u Ohridu ako niste probali baklavu ili sladoled pravih majstora poslastičara.
I na kraju, ako želite otkriti srce ovog grada, vredi potrošiti nekoliko sati na stari deo. Kaldrmisane ulice i stare kuće upotpunjuju fantastično iskustvo ovog bisera severne Makedonije.
Jeton Ismaili
