Sve aktivnosti predviđene projektom su u potpunosti realizovane, a samim tim i postignuti specifični ciljevi projekta.

Posebno želimo da naglasimo da se naziv “Medijska mreža Balkana” koristi u medjusobnoj komunikaciji, što je dobar pokazatelj da se projekat odvija u željenom pravcu.

Sveti Naum – Severna Makedonija

Medijska kolonija je u 2021.godini organizovana u Makedoniji  u Kumanovu i Ohridu. Koloniji su prisustvovali novinari iz Severne Makedonije, Srbije, Kosova i Crne Gore. Kolonija je kao i prethodne godine realizovana na dva načina. Kroz razgovore na teme koje su važne za medije i novinare Zapadnog Balkana i kroz posete lokalnim samoupravama u Severnoj Makedoniji.

Pored standardnih tema, razgovaralo se i o finansijskom položaju u medijima Zapadnog Balkana. Ova tema se nametnula posle posete Crnoj Gori, gde su svi sagovornici iz lokalnih medija sa kojima smo se susreli, uglavnom počinjali razgovor na temu finansiranja medija. To smo prepoznali kao veliki problem i uvrstili je u razgovore koji su vodili učesnici Medijske kolonije.

 Učesnici Medijske kolonije su se dotakli mnogih tema, važnih za medije na Balkanu.

Regonalna saradnja u svetlu evropskih integracija

Tema saradnje izmedju zemalja Zapadnog Balkana je i ovog puta bila na dnevnom redu.Stav koji su zauzeli svi učesnici razgovora je, da države Zapadnog Balkana veoma sporo ispunjavaju standarde koji su potrebni za ulazak u EU i da vlastima ne odgovara uskladjivanje sa propisima EU, jer  vlast u svim zemljama funkcioniše na osnovu korupcije i nepotizma, pa bi onda uskladjivanje sa evropskim zakonodavstvom i standardima oslabilo njihovu poziciju kod birača, kojima ne odgovara dosledna primena zakona.

Drugi zakljlučak je da i EU i zemlje Balkana ne žure sa integracijom Balkana u EU. Evropa menja uslove za ulazak u Uniju, a vlasti na Balkanu su nesposobni da ispune standarde.

Evropske integracije i tretmani nacionalnih manjina u zemljama regiona

Poštovanje I zaštita osnovnih ljudskih prava predstavljaju jednu od vrednostinakojima je zasnovana EU. Svi učesnici u razgovoru su se složili da članstvo u EU može da obezbedi dobar tretman nacionalnim manjinama zbog činjenice da ni jedna zemlja Zapadnog Balkana nije jednonacionalna i da u svakoj živi po više različitih nacija i pripadnika razlčith veroispovesti. Ova tema je sagledana sa više aspekata, a ono što nismo čuli u ovoj raspravi na prethodoj koloniji, a moglo bi da bude važno za pristupanje EU, je što ne postoji krajnji datum za ulazak u EU i što sve države vode odvojene pregovore za pristup EU. Istaknut je primer Istočne Evrope, gde su države imale zacrtan put i sve su ušle u EU u velikom proširenju 2004. Godine. Kasnije se i Hrvatska pridružila EU.

Zbog ove činjenice, stav učesnika kolonije da se za prava manjina, u ovom trenutku, možemo boriti samo u okviru svojih država, a da će to biti i korak napred ka EU.

Ohrid – Muzej papira

Preporuka za unapređenje prava manjina je ostala iste kao i prošle godine, a dodate su još dve preporuke koje se odnose na ukljlučivanje OCD i Medija u unapredjenje položaja nacionalnih manjina u zemljama Zapadnog Balkana.

Preporuka 1: Unapređenje kulture nacionalnih manjina i uvažavanje etničke raznolikosti u zemljama regiona. Aktivnija kampanja u procesu izbora članova nacionalnih saveta. Poštovanje regionalne specifičnosti prilikom kreiranja javnih politika prema nacionalnim manjinama.

Preporuka 2: U analizi i unapredjenju stanja ljudskih prava u zemljama Zapadnog Balkana, lokalne zajednice bi trebale da uključe i Orgacizacije Civilnog Društva i Medije. Obe grupe bi mogle da daju veliki doprinos u praćenju stanja ljudskih i manjinskih prava, što unapredjuje kvantitativnu i kvalitativnu analizu i pribavljanje relavantnih podataka o nekim aspektima diskriminacije. Ova saradnja bi mogla da se odvija u okviru Fokus grupa koje lokalne samouprave formiraju kada izradjuju svoje lokalne strategije. Posebno je važno da to budu ljudi iz nezavisnih OCD i Medija, koji nisu pod direktnim uticajem aktuelnih vlasti.

Korupcija i njene manifestacije

Izveštavanje o korupciji jedna je od najbolnijih tema u zemljama Zapadnog Balkana. Istraživati korupciju, znači da smo spremni na sve moguće represije koje državni aparat može da smisli. Korupcija se od svih ostalih tema razlikuje po tome što se ne radi o aferama koje mogu da smanje rejting kod gradjana, već je njeno otkrivanje direktno povezano sa posledicama koje vode do sudova i do oduzimanja nelegalno stečene imovine, a često i do hapšenja onih koji učestvuju u korupciji. Ovakvo ponašanje vlasti radja nasilje i to je još jedna tema koja je razmatrana na medijskoj koloniji.

Novinari Medijske mreže – Ohrid

Učesnici razgovora su analizirali  Zakone, Uredbe i Pravilnike u svojim državama i može se steći utisak da postoje mehanizmi za zaštitu novinara i objektivno informisanje. Međutim, primena zakona i propisa u praksi je takva da podstiče na nasilje prema novinarima i gušenje slobode objektivnog informisanja. Postoje mediji i pojedinci/novinari, koji rade svoj posao na otkrivanju istine, ali postoji i javno mnjenje, gde dominira politika, i koji ne žele istinu. Pretnje, fizički napadi, uništavanje imovine, samo su deo „repertoara“, koji se koristi za zastrašivanje novinara u ovom delu sveta. S druge strane veoma je mali broj slučajeva da se preti novinarima zato što su objavili laž.

Novinari Medijske mreže – Kumanovo

Posebno je zabrinjavajući trend stalnog porasta broja slučajeva pri­tisaka na novinare. Metode kojima se ostvaruje pritisak su različiti: od brojnih tužbi koje funkcioneri podnose u cilju finansijskog iscrpljivanja medija, preko javnog kritikovanja pa do sprovođenja dugotrajnih negativnih kampanja protiv novinara koji kritički izveštavaju.

Preporuka 1: Povećati nivo znanja medija/novinara, OSC i institucija, na području zapadnog Balkana, o važnosti objektivnog informisanja, kroz umrežavanje i zajedničko delovanje.

Preporuka 2: Povećanje znanja gradjana Zapadnog balkana o važnosti tačnog i istinitog informisanja, kroz povećanje vidljivosti nasilja koje se vrši nad nezavisnim medijima i novinarima.

Preporuka 3: Umrežavanje OCD, medija, lokalnih vlasti i institucija u zemljama Zapadnog Balkana, kroz zajedničko kreiranje alata za povećanje bezbednosti novinara i medija.

Preporuka 4: Povećanje svesti o uticaju sajber nasilja kod medija i gradjana u zemljama Zapadnog Balkana

Preporuke za medije:  

Preporuka 1: Vesti moraju da budu validne, istinite i da sadrže izvor informacija.

Preporuka 2: Povećati saradnju između medija u cilju smanjenja troškova.

Preporuka 3: Izbegavajte senzacionalizam

Preporuka 4: Umrežavanje radi ostvarivanja zajedničkih interesa

Preporuka 5: Isticati razlike između nacionalnih zajednica, kao komparativnu prednost, a ne razlog za sukobe

Preporuka 6: Pored nasilja koje se permanentno vrši nad medijima i novinarima koji nisu pod kontrolom režima, potrebno je razmotriti i ulogu samih medja u promociji nasilja. Svakodnevno se susrećemo sa situacijom gde mediji od negativnog komentara, prave senzacionalni naslov i na taj način promovišu nasilje

Poseta novinara lokalnim samoupravama

U drugoj godini realizacije projekta, predstavnici Medijske mreže popsetili su opštine Staro Nagoričano, Kumanovo i Ohrid u Severnoj Makedoniji i opštinu Trgovište koja se nalazi na granici sa Severnom Makedonijom i Bugarskom.

Predstavnici  lokalnih samouprava su bili oduševljeni idejom i celokupnim projektom i odgovarali su na sva naša pitanja, vezana za funkciionisanje medija u njihovim sredinama.

Opštiona -Staro Nagoričano

U Starom Nagoričanu, predsednica opštine nas je, posle razgovora, povela u obilazak kulturnih znamenitosti po kojima je ovaj kraj poznat. Pored arheološkog nalazišta “Kokino”, po kome je ceo kraj poznat van granica Severne Makedonije, videli smo i veoma zanimljivu gradjevinu, crkvu “Sveti Đorđe”, za koju su osim vrskih vezana i kuturna bogastva ovog kraja.

Crkva Svetog Đorđa – Staro Nagoričano

Posebno je interesantna poseta lokalnoj samoupravi u Kumanovu. Predsednika opštine smo upoznali sa našim projektnom i aktivnostima, što je on primio sa velikim zanimanjem. Članovi Medijske mreže su pozvani da o trošku opštine Kumanovo, budu gosti i da tom prilikom bude i promovisana formalna Medijska mreža Balkana. Ideja o pravnom regulisanju mreže koja je nastala na ovom projektu je potekla u Severnoj Makedoniji.

Opština – Kumanovo

Isti tretman smo imali i u drugim delovima Severne Makedonije, kao što je Ohrid i Struga. Ohrid je grad sa izuzetno bogatom kulturnom baštinom i grad u kome žive pripadnici različitih nacija, a najviše je Makedonaca i Albanaca. Poseta Ohridu je bila jako interesantna, a posebno bi izdvojili posetu jedinoj radnji za ručnu izradu papira, gde smo imali prilike da vidimo celokupan process proizvodnje papira i štampanje na Gutembergovoj štampariji, kakvih ima još dve u Evropi.

Muzej papira – Ohrid

Deo novinara je bio u posetu Albaniji i susreli smo se sa par kolega. Ovu posetu smatramo veoma značajnom jer želimo da kolege iz Albanije priključimo Medijskoj mreži Balkana.

Novinari Medijske mreže – Albanija

Novinari su obišli i Trgovište, grad na tromeđi Srbije, Severne Makedonije i Bugarske.

 U posetu medijima u Crnoj Gori, išlo je 12 novinara sa prostora Srbije, Makedonije i Kosova i tri člana projektnog tima. Poseta medijima u Crnoj Gori je bila veoma uspešna. Organizacija je obuhvatala radni i fakultativni deo. U random delu, obišli smo medijske kuće i razgovarali sa novinarima, a u fakultativnom delu, upoznali smo se sa kulturom i turističkim potencijalima Crnr Gore:

Novinari su posetili sledeće medijske kuće u Crnoj Gori:

Radio Ulcinj

Prva medijska kuća koju smo obišli po dolasku u Crnu goru, bila je nekada uzorna medijska kuća, prvi dvojezični elektronski medij u Crnoj Gori.

Tamo smo zatekli nimalo lepu sliku. Direktor radija nas je sačekao i poveo u obilazak, nekada moćne medijske kuće, koja postoji 32 godine, od 13.jula 1987.godine. Kažu da su u ovu situaciju došli zbog neispunjavanja obaveza lokalnih vlasti da isplate zakonski predvidjena sredstva za rad. Direktor kaže da ih opština tera u dugove, tako da im preti likvidacija od poreske uprave, što bi značilo kraj ove nekad ugledne Radio stanice, ali i to da se malobrojni zaposleni, koji nisu napustili radio, nađu na ulici.

Grupa novinara ispred redakcije  Radio Ulcinj

Problem s finansijama je što Radio Ulcinj nije komercijalni radio, a osnivači nisu zainteresovani da prvi i jedini dvojezični radio u Ulcinju, nastavi sa radom.
Ova priča o sudbini Radio Ulcinja, nametnula je temu finansiranja medija, koja se bila prisutna u svim daljim razgovorima koje smo organizovali tokom projekta.

Radio Elita Ulcinj

Poseta drugoj radio stanici u Ulcinju, ostavila je drugačiji utisak od prethodne posete. Sa gospodinom Katanijem, koji je urednik i vlasnik ovog radija, imali smo veoma interesntan razgovor. Pod utiskom Radio Ulcinja, nekako se nametnula tema finansiranja medija u Crnoj Gori. Katana je dao veoma dobru ideju da Medijska mreža konkuriše kod evropskih donator za finansiranje onih projekata koji mogu da unaprede položaj medija na celom prostoru zapadnog Balkana.

U razgovoru sa direktorom Radio Elita iz Ulcinja

RTV Budva

Razgovor sa uredncom RTV Budva, Dušankkom Bašić, protekao je u veoma interesantnom razgovoru. Dotakli smo se svih gorućih tema koje prate medije. Problemi sun am slični, ali postoji razlika u finansiranju medija. Lokalne medijske kuće u Crnoj Gori se finansiraju iz sredstava lokalnih samouprava, ali svi sa kojima smo razgovarali tvrde da to nije dovoljno za obim posla koji imaju.

U razgovoru sa kolegama iz RTV Budva

RTV Herceg Novi

Poseta ovoj medijskoj kući je bila veoma interesantna. Urednica RTV Herceg Novi, Danijela Đonović, bila je naša domaćica za vreme boravka u Herceg Novom. Ona nas je upoznala sa medijskom slikom ovog grada, ali nam je omogućila i posetu RTV Hercg Novi i ostalim relavantnim medijima za ovaj grad.

Poseta Sa kolegama u  RTV Herceg Novi

RTV Herceg Novi je modern opremljena medijska kukća, sa velikom sopstvenom produkcijom i proizvodnjom vesti na dnevnom nivou. Interesantna je priča da se Radio Herceg Novi  oglasio prvi put 17. aprila 1979. godine, nakon zemljotresa koji je pogodio primorje Crne Gore, kao radio Boka. Program su realizovali, iz kontejnera postavljenog  na trgu Maršala Tita, ispred zgrade Opštine, vodeći novinari ondašnje Jugoslavije iz Beograda, Sarajeva, Podgorice. Sa istog mesta, dvije godine kasnije, nakon što je Radio Boka prestala da radi, 25. maja 1981. Oglasio se Radio Herceg Novi

Jadran Novi

Sa movinarima ove medijske kuće razgovarali smo uz kafu. Zbog predizborne kampanje i živog programa nismo mogli da posetimo prostorije ovog radija. Problemi su slični kao i u ostalim redakcijama koje smo posetili. Novinari daju sve od sebe da zadže kvalitet programa, ali osnovni problem je nedostatak finansija i neadekvatne zarade za ovako težak posao.