Danilo Kocić: penzionisani novinar Politike
Ovo je istinita, dokumentarna priča o „izgublјenim iluzijama“, o životu koji je bio surov; lep, uzbudlјiv, ali i monoton, kao i svaki drugi život.
Ovo je istovremeno i neka vrsta moga dnevnika, jer se u čovekovoj duši, povremeno, uz nadu da će naredni dani biti mnogo lepši, rađa tuga, ta silna bolјka od koje se često pobolјeva za sva vremena!
Ma koliko će se nekima učiniti da u ovoj priči ima ponešto od literature, prave literature, sve je pisano sa jednom želјom – da se ne zaboravi ono što bi moralo da se pamti i za dane kada se kreće u „večitu tišinu.“
Ako u lјudskim nevolјama, kroz koje svi prolazimo, ima nekoga leka, to je uverenje da je sve ipak moglo da bude mnogo, mnogo gore. Zbog toga, kako će se videti, u mojoj priči nema, nadam se, gorčine, nema ni želјe za bilo kojom vrstom revanšizma. Sve je ispričano da bi se izvukla pouka, ako iz ovakvih i sličnih slučajeva pouke imaju smisla!
Znam da će neke ova istinita priča rastužiti i istovremeno razočarati, da će druge naterati na promišlјanje i neku vrstu „dobronamerne osude“, ali ovo i ne pišem da bi se zadovolјila tuđa očekivanja i vlastita sujeta, nego jednostavno da bi se kazalo kako iza običnih dana ima i uzbudlјivih trenutaka za večito pamćenje!
Nijedno lice ove priče nije izmišlјeno; svi događaji su zabeleženi objektivno, onoliko koliko lјudski razum dopušta i oko glavne ličnosti oseća. Jer, zna se, naša objektivnost je uvek u znaku naših osenčanih boja stvarnosti. I ma koliko se činilo da smo sve dobro videli i popamtili, drugi lјudi tu istu prošlost vide drugačije, možda mnogo bolјe od nas, sigurno i nepristrasnije.
Ovo je tužna priča o (ne)promašenoj mladosti, o izgublјenim prijatelјima, o pogrešno izabranom pozivu. Sve je, dakle, tu: i prošlost, i optužnica i brojni svedoci. Dovolјno je to razloga da se ova nevelika knjiga posmatra drugačije, možda kritičnije, da se vidi bar onaj najvažniji isečak lјudske drame koji je svemu prethodio i koji je doveo do konačnog raspleta!
U nekim drugim, bolјim vremenima, priča jednog provincijskog novinara će, zasigurno, dobiti nove, možda uzbudlјivije stranice. Za sada ostaje autoru da odslušne glas onih koji su imali dovolјno vremena i strplјenja da pročitaju ovu knjigu, koja se može smatrati i kao deo ličnog dnevnika.
