Gordana Nastić, dopisnica Jug Medije
Nemam bog zna kakva iskustva sa čuvarima reda i državnog ustrojstva.
No, o jedno slučaju tako često razmišljam jer su mi sve okolnosti tog susreta i danas nejasne.
Prvi i jedini put u svojoj novinarskoj karijeri isleđivana sam zbog izjave jednog funkcionera Demokratske stranke, godinu dana posle. Ne znam ko je obavio isleđivanje, jer čovek uopšte nije našao za shodno da mi se predstavi.
Nisam ni ja znala da idem na „saslušanje“, zato što mi je u redakciji, za koju sam tada radila, rečeno da treba da se hitno javim direktoru susedne medijske kuće sa kojom smo sarađivali.
Nevoljno sam otišla pitajući se zašto baš mene traži. Kada sam otvorila vrata direktora umesto njega, u kancelariji me je dočekao nepoznat korpulentan čovek i jedan od zaposlenih u toj redakciji.
I dok je čovek iz redakcije ćutao, nepoznati je počeo da me ispituje o toj izjavi, trudeći se sve vreme da mi da do znanja da ću da prođem veoma loše ako ne budem govorila istinu.
Bila sam zatečena tom situacijom. Nisam mogla da shvatim zbog čega su poveli tu istragu posle godinu dana od objave članka. Zašto je do ovog neobičnog susreta došlo u drugoj redakciji? Zbog čega mene isleđuju kada, što se tiče novinarskog dela, nema ništa spornog u tom tekstu.
Ređala su se pitanja u mojoj glavi kao na filmskoj traci. I po završetku isleđivanja nisam mogla da shvatim pozadinu svega toga, pozadinu čina koji bi se drugačije mogao nazvati – zakasnelo privođenje pogrešnog novinara.
Neki moji prijatelji sa kojima sam razgovarala o ovom nemilom događaju, rekli su mi čak da su možda na taj način hteli da zataškaju stvar i istragu okrenu u drugom pravcu kako bi zaštitili dotičnog funkcionera.
Jer, oni mogu sve.
