Regionalizacija je novi “fenomen”, koji je zahvatio zemlje Jugoistočne Evrope. U skaldu sa tim, iznedrila se potreba za regionalnim umrežavanjem medija. Udruženje “SPA” je, kroz projekat “Uspostavljanje regionalne saradnje Juga Srbije, Kosova i Kumanovskog okruga”, koji finansira Nemačka Ambasada, posle dužeg perioda sukobljavanja i razdvajanja, pokrenulo interesantnu i veoma pozitivnu inicijativu za umrežavanje medija sa ovih područja.

Sarajevsko Oslobodjenje

Ideja za pokretanje “Medijske mreže”, naišla je na veoma dobar odziv, a pored tri regiona, u rad “Medijske mreže”uključile su se i kolege iz Sarajeva, a u naredne dve godine očekujemo i priključenje medija iz Zagreba i Podgorice.

Ovakvo umrežavanje ima opravdanje u sledećim činjenicama:

• Potreba da se zemlje približe Evropskoj uniji
• Upućenost susednih zemalja jedni na druge
• Insistiranje Evropske unije da zemlje Balkana uspostave bolju I efikasniju saaradnju

Na trodnevnoj poseti Sarajevu imala sam priliku da se više upoznam sa političkim sistemom i funkcionisanjem u Bosni i Hercegovini. Takođe, od velike je važnosti što smo na putu bili sa kolegama sa juga Srbije, pa smo mogli da razmenimo iskustva i savete  od velikog značaja za buduće projekte.

Meni, kao mladoj novinarki  je to od velike koristi s obzirom na to da nisam u prilici da se susrećem često sa novinarima iz različitih gradova. Značilo mi je što sam vreme provela sa starijim i iskusnijim kolegama i koleginicama koji su pokušali da mi prenesu deo svog višegodišnjeg iskustva.

Smatram da se kroz ovakve projekte povezuju kulture, stiču novi prijatelji i nova znanja.

Sama poseta Sarajevu i medijskim kućama Oslobođenje iTelevizija BiH za mene predstavlja bogato kulturno i profesionalno iskustvo.

Posebno me je obradovalo poznanstvo sa Vildanom Selimbegović, prvoj ženi urednici u Bosni i Hercegovini. Kolege su  nam maksimalno izašle u susret, pokazale nam svoje redakcije i približile njihovu uređivačku politiku.

Jedno produktivno iskustvo, kojih će, nadam se biti još.

Marija Jevremčević

Imajući u vidu pozitivne prakse, poput  zemalja Beneluksa, Skandinavije ili Baltika, opravdanost ovakve inicijative je utemeljena i u praksi.

Sarajevo

Kroz sve aktivnosti koje smo tokom projekta realizovali, želimo da naglasimo  da smo narodi sa sličnim običajima, tradicijom, kulturom ali i potrebama i da je mirnim putim moguće rešiti sve sporove koji nas dele. Ukoliko budemo zaista nezavisni, možemo da unapredimo naše živote I živote ljudi u zemljama u kojima živimo i radimo. Ništa nas ne sprečava da sve ovo relaizujemo, ništa osim nas samih.

 Uključivanje javnosti u donošenju važnih odluka, Zakona, mera, budžeta i slično.

Nacionalne manjine se definišu kao „grupe koje su brojno manje nego ostatak državljana države u kojoj žive i koji imaju etničke, religiozne ili lingvističke karakteristike koje su različite od onih kod ostatka stanovništva i koji žele da očuvaju svoju kulturu, tradiciju, religiju i jezik“.  Nacionalne manjine su bogatstvo svakog društva, a ne kočnica za razvoj.

              Vlasina

U razgovorima na Medijskoj koloniji, koja je održana na Vlasinskom jezeru,sa predstavnicima sarajevskih medija, opšti zaključak učesnika je da smo, bez obzira na specifičnosti, svi povezani i svi „mučimo iste muke“, tako da multikulturalnost treba da posmatramo kao komparativnu prednost, a ne prepreku.

Preporuke: Razvoj medija koji izveštavaju na jezicima manjina , podsticanje prekogranične saradnje i unapređenje kontakata uz obostrano medjusobno poštovanje.

Drago nam je što smo mogli da vas ugostimo u našoj redakciji. Jasam, pre rata, često boravila u Srbiji, a rado se sećam i boravka uVranju. Vaša inicijativa je veoma dobra I jedva čekam da se steknu uslovi da posetim vaš grad

 Vildana Selimbegović.

U svetlu približavanja i ulaska u Evropsku uniju, postoji objektivna potreba za saradnju medju balkanskim zemljama jer su zemlje susedi objektivno upućeni jedni na druge, imaju zajednička tržišta, ekonomije su približno razvijene, poseduju slične resurse i infrastrukturu, a takođe je i insistiranje Evropske unije za međusobnu saradnju intezivno i konstantno. Zemlje Balkana su prekinule međusobnu saradnju i potrebno je da se radi na ponovnom uspostavljanju pune saradnje.

Preporuke: Promovisanje principa integracije i unapređenje manjinske politike

Razgovor sa predstavnicima vlasti – Vladičin Han

U diskusiji učesnika, prepoznata je praksa da pojedine institucije, a samim tim i država, pokušavaju da asimiluju manjinske zajednice, a ne da rade na jačanju nacionalnih identiteta. Stav je da države treba da unaprede zakone i propise koji garantuju integritet manjina u skladu sa međunarodnim pravom. Poseban akcenat je stavljen na Nacionalne savete u Republici Srbiji, koji bi mogli da imaju aktivniju ulogu  u stvaranju multinacionalnih vrednosti. Činjenica je da na Nacionalne savete u Srbiji, veliki uticaj imaju političke partije, obično vladajuće, i da ti saveti ne predstavljaju prava manjina na način koji je propisan. Kontinuirano praćenje primene zakona, obuka i obaveštavanje javnosti o primeni trebalo bi da postane sastavni deo prakse i pravne kulture svih koji su uključeni u sprovođenje zakona, kao i medija i nevladinih organizacija u regionu.

Preporuka: Unapređenje kulture nacionalnih manjina i uvažavanje etničke raznolikosti u zemljama regiona. Aktivnija kampanja u procesu izbora članova Nacionalnih saveta. Uvažavanje regionalne specifičnosti prilikom kreiranja javnih politika prema nacionalnim manjinama.

Izraditi odgovarajuće zakone u oblasti informisanja uvažavajući pravo na informisanje pripadnika nacionalnih manjina na svom jeziku uz odgovarajuće garancije u slučaju privatnih medija i uz poštovanje prava nacionalnih saveta nacionalnih manjina da osnivaju medije na jeziku nacionalne manjine.

Veoma sam srećna što mi se pružila prilika da posetim Sarajevo. Organizacija je bila odlična, kolege takodje. Ova iskustva ću pamtiti I jedva čekam da sledeće godine, u Kumanovu, organizujemo aktivnosti vezane za rad Medijske mreže.

Andrijana Kolevska

Svi učesnici u raspravi su se složili da  su mediji veoma važni za suzbijanje korupcije, posebno kada je reč o istraživačkom novinarstvu. Medjutim, niko pa ni mediji nisu u stanju da se izbore sa bilo kojom negativnom pojavom u društvu, zato je važno da se napravi jedan “zajednički front”, koji će uključiti gradjane i OCD, zatim Institucije, kako na lokalnom tako i na nacionalnom nivou, sindikate, ali i mlade ljude kroz različite oblike aktivizma. Bez informacija nema javne odgovornosti.   Informacija predstavlja moć, i što više ljudi poseduje informacije,  to je i moć bolje raspoređena.  Ako pristup informacijama ne postoji, vlast neće raditi kako treba, ljudi neće biti u mogućnosti da   ostvare svoja prava, a ponekad neće ni znati da su im prava narušena.  Glavno sredstvo kojim se informacije  prenose  javnosti  su nezavisni i slobodni mediji. Mediji bi trebalo da budu, i mogu da budu,  oslobođeni  od političke vlasti, što je izazov čak i u razvijenim demokratskim društvima.

Korupcija i njene manifestacije

Učesnici Medijske kolonije su, u više navrata raspravljali o posledicama korupcije, koja je sve prisutnija u našim državama. Ovde je uloga medija ocenjena kao veoma važna, jer putem medija javnost može da dođe do pravih i pravovremenih informacija. Posebno je važno naglasiti korišćenje Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja. Jednoglasna ocena korišćenja ovog Zakona je, da institucije rade sve da otežaju pristup informacijama, što dovodi do direktnog uskraćivanja javnosti da sazna istinu.

Grupa novinara ispred SO Crna Trava

Kao što to uvek biva, istina je negde na sredini. Vodeći se principima “da se čuje i druga strana”, razgovarali smo sa nekoliko predstavnika institucija, pre svega sa PR-om Višeg javnog tužilaštva u Vranju, inspektorom za suzbijanje korupcije i PR-om Osnovnog suda u Vranju. Problemi sa kojima se oni suočavaju su nerealni zahtevi koji stižu od medija i gradjana. Kažu da je dokumentacija koju oni traže veoma obimna i da je potrebno po mesec dana da se srede, fotokopiraju i dostave.

Preporuka: Promovisanje na svim nivoima i među svim pomenutim akterima važnosti jačanja svesti o pogubnim posledicama koruptivnog ponašanja.

Preporuka: Širenje svesti među svim ranije pomenutim akterima o značaju dosledne primene zakonskih i podzakonskih propisa u borbi protiv korupcije u sferi rada, te podsticanje pogotovo građanskih inicijativa u njihovoj primeni

Kao uzrok prisutnosti korupcije u zemljama regiona, navedena je veoma teška ekonomska situacija. U takvoj atmosferi, pojedinci pribegavaju korupciji, čak je u velikom broju slučajeva i opravdavaju. Najpogubnije je što mladi ljudi, sve više prihvataju korupciju kao model dolaska do cilja, bez svesti o gubljenju dostojanstva i poštovanju prava pojedinca da merilo napretka bude kvalitet, a ne korupcija kao takva. Ono što je zajedničko za sve države u regionu je politička moć, koja postaje imperativ za sve segmente života.

Preporuka: Insistirati na privatizaciji i negovanju privatnog biznisa, osnaživanje mladih i teže zapošljivih kategorija za samostalno pokretanje posla. Ova preporuka je važna zbog činjenice da je najveći oblik korupcije u državnim institucijama i organima vlasti. Konačno i dosledno sprovođenje departizacije, depolitizacije i profesonalizacije državnih i javnih službi.

Novinari u pauzi

Posebno zanimljiv segment je da u regionu sve više mladih ljudi napušta zemlju, jer je ulaznica za radno mesto i napredovanje u društvu pripadnost političkim partijama (vladajućim), nepotizam i naravno nezaobilazna korupcija.

Meni je bilo izuzetno drago što sam mogla makar na kratko da čujem o situaciji u medijima u Sarajevu, kao i da čujem neke od njihovih vodećih urednika.Naravno, problemi su slični i u BIH i u Srbiji, kao i u celom regionu. Šteta je što zbog korone nismo mogli više da se družimo sa kolegama- novinarima iz Sarajeva jer je to najbolji i najkraći put za umrežavanje medijskih kuća. 

Dobro je i to što smo eto imali prilike i da se sretnemo sa kolegama iz Bujanovca i Velikog Trnovca, i da sa njima razmenimo iskustva.

Nadam se da je ovo samo početak jednog velikog prijateljstva, ovo sam naravno ukrala iz Kazablanke, između svih nas.

Pozdrav

Vesna Torović

Preporuka: Reforma sistema obrazovanja na svim nivoima i promovisanje znanja i veština u skladu sa potrebama tržišta rada. Značajnu ulogu u reformi obrazovanja mogu imati mediji, kroz podizanje svesti o značaju kvalitetnog obrazovanja i kroz istraživačke tekstove o pogubnosti korupcije na funkcionisanje ekonomije i razvoja zajednice.

Novinari u poseti SO Surdulica

Učesnici Medijske mreže su posebno istakli problem u komunikaciji s javnim ustanovama i preduzećima. Postoji podela na „podobne“ i „nepodobne“ medije , gde su ovi drugi uskraćeni za pravovremenu i tačnu informaciju. Nije redak slučaj da se pojedini organi vlasti javno distanciraju od pojedinih medija i kažu da ne žele da komuniciraju sa njima. Ovakav odnos vlasti i institucija, direktno utiče na kvalitet informacija, gde „druga strana“ odbija da komentariše tvrdnje, pa tekstovi izgledaju kao neprofesionalni i navijački.

Pre svega bih želela da se zahvalim vašem udruženju za ovu fenomenalnu organizaciju za putovanje u Sarajevo. Želela bih da istaknem dragocene informacije i iskustva koje smo dobili od medijskih ličnosti i predstavnika ostalih institucija u BiH. Takodje bih vam se zahvalila i odabiru ekipe medija s’kojima smo zajedno boravili ovih tri dana. Sigurna sam da će nam ova stečeno iskustvo koristiti u našem daljnjem radu. Hvala vam još jednom,

Hazbije Ljimani.

Preporuka: Veće angažovanje poverenika za zaštitu informacija od javnog znčaja i poštovanje propisa koji insistiraju na davanju informacija od javnog značaja, uz korektno ponašanje medija i pojedinca, kada su zahtevi nerealni, nepotrebni i zadiru u privatne sfere gradjana ili ometaju proces istrage, kada je reč o pravosudnim organima.

Do kojih smo zaključaka došli, kroz realizaciju projektnih aktivnosti?

Mediji bez informacija nema javne odgovornosti. Informacija predstavlja moć, i što više ljudi poseduje informacije, to je i moć bolje raspoređena. Slobodan pristup informacijama od strane javnosti je osnova sistema društvenog integriteta. Ako pristup informacijama ne postoji, organizacije demokratske vlasti neće raditi kako treba, ljudi neće biti u mogućnosti da  ostvare svoja prava, a ponekad neće ni znati da su im prava narušena. Glavno sredstvo kojim se informacije prenose javnosti su nezavisni i slobodni mediji.

Mediji bi trebalo da budu, i mogu da budu, oslobođeni od političke vlasti, što je izazov čak i u razvijenim demokratskim društvima. Privatno vlasništvo nad medijima nosi neke druge opasnosti, koje se javljaju naročito kada je većina medija u vlasništvu nekoliko ljudi ili korporacija. To može da predstavlja pretnju i za samu demokratiju, jer vlasnici medija, koji imaju moć da manipulišu mišljenjem biračkog tela, mogu da ucene čak i velike političke stranke samo ako tako odluče.

Zato je potrebno da postoje čvrsta pravila koja onemogućavaju koncentraciju vlasništva nad medijima (na primer, putem ograničenja prava integrisanja i preuzimanja medija), a svaka država bi trebalo da osigura da uvek postoji nadmetanje na medijskom “tržištu”.

Mediji moraju da igraju posebnu ulogu u borbi protiv korupcije, ali su i ranjivi kada je ona u pitanju. Političari i državni službenici ponekad mogu da zloupotrebe svoje položaje radi ostvarivanja dobiti kada su sigurni da nema opasnosti od javnosti i njene reakcije, i tada teže da ućutkaju medije.

Novinari su danas više nego ikad izloženi opasnosti, kako fizičkim napadima tako i kidnapovanju, pa i ubistvima. Nezavisnost medija je vrlo složen koncept. U principu, on se usredsređuje na ideju da novinari treba da su slobodni od bilo kakvog mešanja u ono o čemu žele da pišu i u način na koji to čine.

U stvarnosti, vlasnici medija svakodnevno se upliću u rad novinara koji rade za njih. U mnogim zemljama sama vlada je najveći vlasnik medija (često su to vodeće televizijske i radio-stanice), a takvo stanje podriva sam koncept obezbeđivanja istinske nezavisnosti medija od državnog uticaja. Ponekad se zakonom garantuju prava novinara koji rade u državnim preduzećima i stepen slobode koji uživaju.

Sarajevo

Nedostatak zakonodavstva i propisa u ovom smislu direktna je pretnja nezavisnosti medija. U Velikoj Britaniji, na primer, gde se smatra da BBC deluje van domašaja vlade i da uživa više nezavisnosti nego državni mediji u drugim zemljama, vlada Margaret Tačer je izričito zabranila direktno emitovanje intervjua sa liderima Irske republikanske armije. Očigledna je opravdanost argumenta da “cenzura štampe ima mnogo oblika i pojavljuje se gotovo u svim zemljama”.

Možda je još zloslutnija pojava autocenzura, odnosno kada novinari i urednici ne pišu o temama koje bi mogle da uzdrmaju nečije poslovne interese, vlasnike medija ili one koji su im bliski. Autocenzura uzrokuje da se o takvim temama uopšte ne piše ili da se piše na način koji je u najboljem slučaju samo nemoralan. Autocenzura može da se izrazi na razne načine a može da bude i posledica sukoba interesa (npr. u slučajevima kada može da negativno utiče na one koji se u mediju oglašavaju ili na prijatelje rukovodstva medija). Nasilje protiv novinara prisutno je u mnogim zemljama i vlasti tih zemalja često pokazuju svoju nespremnost da preduzmu bilo šta u vezi sa tim.

Jedina mogućnost da se suprotstavi takvom ponašanju su zakoni i sistemi koji garantuju medijske slobode. Preporuke su sledeće:

• razgraničenje delatnosti oglašavanja i informativne funkcije unutar medija;
• transparentan uvid u vlasničku strukturu medija i sprečavanje njihove monopolizacije;
• transparentnost finansijskog poslovanja medija;
• unapređenje propisa o statusu, pravima i radu medija u cilju stvaranja uslova za njihov nezavisan rad;
• obezbeđivanje uslova za rad, samostalnosti i nezavisnosti Republičke radiodifuzne agencije i Agencije za telekomunikacije;
• uvođenje jedinstvenog kodeksa etike novinara, uz obavezno propisivanje zabrane koruptivnog ponašanja, i obezbeđivanje njegove delotvornosti;
• obezbeđivanje nezavisnosti novinara u profesionalnom radu uz dosledno sprovođenje odgovornosti za povrede etičkog kodeksa novinara;
• unapređivanje propisa o odgovornosti za javnu reč;
• sprečavanje diskriminacije u odnosu državnih organa prema medijima;
• implementacija principa nespojivosti rada novinara i njihove političke aktivnosti;
• stalna edukacija novinara o oblicima neprimerenog uticaja na njihov rad, o oblicima korupcije, o istraživačkom novinarstvu i o njihovoj zaštiti;
• obezbeđivanje delotvornog mehanizma pravne zaštite novinara u slučajevima neosnovanog uskraćivanja informacija;
• propisivanje sankcija za trgovinu medijskim uticajem.

Preporuke za medije:

Preporuka 1    : Vesti moraju biti validne, istinite i da sadrže izvor informacija.

Preporuka 2   : Povećana saradnja medju medijima u cilju smanjenja troškova.

Preporuka 3   : Izbegavanje senzacionalizma

Preporuka 4 : Umrežavanje radi ostvarenja zajedničkih intereasa

Preporuka 5: Isticanje razlika medju nacionalnim zajednicama,kao komparativnu prednost, a ne razlog za sukobe.